Hedžing

Usled trenutne monetarne politike Narodne banke Srbije koja je usresređena na targetiranje stope inflacije, a samim tim i uvođenje politike fleksibilong deviznog kursa koja podrazumeva oscilacije deviznog kursa, javlja se potreba da se transakcije koje se obavljaju u stranim valutama osiguraju od nepredvidivosti deviznog kursa. Ovo se ne odnosi samo na transakcije već i na imovinu koja je iskazana u inostranoj valuti. Upravo mehanizam za smanjenje ovаkve vrste rizika, a i drugih koji se javljaju prilikom poslovanja jeste hedžing. Kako je Srbija zemlja u poodmakloj tranziciji i na taj način postaje sve više otvorena ka drugim tržištima, a to sve zahteva sve savremenije finansijske instrumente prilikom poslovanja, javlja se sve veća potreba za smanjenjem rizika usled nepredvidivosti tržišta. Smanjenje te vrste rizika jeste hedžing.

Najbolji način da se shvati hedžigovanje jeste da se na to posmatra kao na osiguranje od rizika koji proizilazi iz poslovanja. Kada ljudi odluče da hedžinguju, oni sebe osiguravaju od negativnih dogadjaja. Ovo ne sprečava da se negativan dogadjaj desi, ali ukoliko se on desi i vi ste pravilno osigurani, uticaj negativnog dogadjaja će biti smanjen. Na primer, ukoliko kupite osiguranje za kuću, vi ste hedžovali sebe od požara, provale ili drugih nesrećnih slučaja. Portfolio menadžeri, samostalni investitori i korporacije koriste hedžing tehnike da bi smanjile izlaganje različitim vidovima rizika. Međutim, na finansijskom tržištu hedžingovanje postaje komplikovanije od prostog plaćanja premije osiguravajućoj kompaniji svake godine. Hedžingovanje protiv investicionog rizika znači strategijsko korišćenje instrumenata na tržištu da bi umanjili rizik od bilo kojih nepovoljnih promena cena. Drugim rečima, investitori hedžuju jednu investiciju tako što ulažu u drugu investiciju. Tehnički rečeno, da bi ste hedžingovali vi morate investirati u dve hartije od vrednosti sa negativnom koleracijom.

Finansijski hedžing

U finansijama hedžing je investicija koja služi da smanji ili ukine rizik koji se odnosi na neku drugu investiciju. Hedžing je strategijski kreiran da minimizira izlaganje investicije nepoželjnom poslovnom riziku, ali i takođe da dozvoli tom poslovnom poduhvatu da profitira od te investicije. Stoga onaj koji hedžuje neće biti zainteresovan za to da li vrednost tržišta kao celine ide gore ili dole, već samo za delove tržišta koji su relevantni za hedžing.

Kako investitotri hedžuju?

U većini slučajeva hedžing tehnike uključuju korišćenje komlikovanih finansijskih instrumenata poznatijih kao finansijski derivati. Dva najčešća derivata su opcije i fjučersi. Fjučersi su ugovori između dve strane koji se odnose na kupovinu ili prodaju neke aktive u određeno vreme po određenoj ceni. Glavni razlog zašto kompanije koriste fjučerse jeste da bi ograničili njihovo izlaganje riziku usled bilo kakvih fluktuacija cena. Opcije su ugovori koji daju pravo kupcu, ali ga i ne obavezuju, da kupi ili proda naznačenu aktivu po određenoj ceni na određeni datum, ili pre tog datuma. Na primeru se može pokazati kako se ovi derivati koriste. Recimo da posedujete akcije „Cory’s Tequila Corporation” (CTC). Iako imate poverenja u ovu kompaniju na dugi rok, ali malo ste zabrinuti zbog nekih trenutnih padova u industriji tekila pića. Da bi ste se zaštitili od pada vrednosti akcija CTC-a možete kupiti prodajnu opciju (put option) za tu kompanju, što vam daje za pravo da prodate akcije CTC-a po ugovorenoj ceni. Ukoliko cene vaših akcija budu padale ispod ugovorene cene, ovi gubitci će biti smanjeni za razliku između cene akcije i prodajne opcije. Drugi klasični primer hedžinga uključuje kompanije koje zavise od izvesnih roba. Recimo da je CTC zabrinut zbog nestabilnosti cena agave, biljke od koje se pravi tekila. Kompanija bi bila u velikim problemima ukoliko cena agave znatno skoči, što bi ozbiljno ugrozilo marginalni profit. Da bi se zaštitila (hedžovala) od nepredvidivosti kretanja cena agave, CTC može kupiti fjučerse koji omogućavaju kompaniji da kupi agavu po određenoj ceni. Sada CTC može budžetirati bez brige oko fluktuiranja cena date robe. Ukoliko cena agave pređe preko ugovorene cene fjučersom, hedžing će se isplatiti zato što će CTC uštedeti novac plaćajući nižu cenu. Međutim, ukoliko cene padnu, a CTC je u obavezi da plati ugovorenu cenu tada bi ustvari bilo bolje da nismo hedžovali. Imajmo na umu da zbog toga što postoje mnoge različite vrste opcija i fjučersa investitor ima mogućnost da hedžuje mnogo toga kao što su: akcije, cene rznih roba, kmatne stope ili valute. Generalno gledano sve strategije hedžinga se zasnivaju na pronalaženju razlike između tržišne vrednosti i teoretske odnosno „stvarne” vrednosti, i pokušaju da ostvare profit i kada vrednosti padaju odnosno rastu, zavisno šta se kupuje ili prodaje.

Vrste hedžinga

Obostrano obavezujući ugovori sa fiksnim cenama (Contract for differences)

Obostrano obavezujući ugovor sa fiksnim cenama (OOUFC) je ugovor koji dozvoljava i kupcu i prodavcu da fiksiraju cenu određene robe, čija je cena nestabilna na tržištu. Ovo se može pokazati na primeru ugovora između proizvođača elektične energije (npr. EPS) i kupca elektricne energije na malo (dilera elek. energije, npr. EDB), usled čega obe strane nastupaju zajednički na tržitu električne energije. Ukoliko se proizvođač i kupac ugovore fiksnu cenu 50$ po MWh za elek. energiju u određenom periodu trgovanja, i ukoliko stvarna cena bude 70$, onda proizvođač dobija 70$ po osnovu zajedničkog poslovanja, ali mora da da popust od 20$ (razlika između ugovorene cene i cene ostvarene usled zajedničkog poslovanja na tržištu) dileru. U suprotnom diler plaća razliku proizvođaču ukoliko je tržišna cena niža od ugovorene fiksne cene.

Hedžingovanje kreditnog rizika

Kreditni rizik je rizik da potražilac neće biti isplaćen od strane dužnika. S obzirom da je kreditni rizik česta pojava u bankarskom poslovanju, ali i nepoželjan rizik za komercijalne trgovce, prirodno je da se ova vrsta hedžinga razvila na tržištu na kome posreduju banke i trgovci. A ona se sastoji iz prodavanja obaveze po nižoj ceni. Tipičan primer za ovu vrstu hedžinga je menica i eskontovana menica. Ukoliko menica nema garanciju neke banke, tj. nije konfirmirana menica, i postoji opasnost da neće biti naplaćena na iznos koji glasi ili bar ne do datuma njenog dospeća. U tom slučaju vlasnik te menice ne želeći da snosi rizik da ona ne bude naplaćena u celosti ili ne do roka dospeća, može je prodati na tržištu po nešto nižoj vrednosti od one na koju sama menica glasi. Na taj način on je eskontovao svoju menicu i prebacio rizik koji ona nosi sa sobom na novog vlasnika. Novi vlasnik , sada eskontovane menice, smatra da je menica naplativa i za prihvatanje takve vrste rizika on ostvaruje nadoknadu, u vidu razlike između cene eskontovane menice i iznosa na koji manica glasi, kada je naplati.

Hedžingovanje valutnog rizika (valutni hedžing)

Valutni hedžing koriste kako finansijski investitori da bi reščlanili rizike koje su uračunali kada investiraju u inostranstvu, tako i nefinansijski učesnici u globalnoj ekonomiji za koje su multi-valutne aktivnosti više nužno zlo nego poželjan posao. Na primer, troškovi radne snage diktiraju uslove u globalnoj ekonomiji pod kojim se, danas prostija manufaktura seli u Kinu i zemlje jugoistočne Azije. Međutim prihodi od ovakvih poduhvata dolaze zajedno i sa brojnim rizicima, koji nikada ne bi predstavljali problem u slučaju kada bi se proizvodnja odvijala matičnoj zemlj, a jedan od njih je i valutni rizik. Ukoliko su vaši troškovi proizvodnje denomirani u različitu valutu od one po kojoj prodajete finalne proizvode, postoji rizik da će nestabilnost valuta uništiti razliku između onoga što plaćate da bi ste proizveli proizvode, i onoga što dobijete kada ih prodate( važno je napomenuti da je moguće prodavati proizvode takođe u stranoj zemlji, pa će te zbog toga morati da hedžujete valutni rizik i sa druge strane.) Valutni hedžing nije dostupan uvek u svim valutama, ali se rado upotrebljava među osam glavnih valuta svetske ekonomije (USD, GBP, EUR, JPY, CHF, HKD, AUD, CAD). Finansijski investitor, recimo hedžing fond (sa sedištem recimo u New York-u), pronalazi dobru kompaniju za investiranje, ali ne želi da nepotrebno istražuje stabilnost valute zemlje u čijoj je sedište te kompanije (recimo da se ono nalazi u Brazilu) tako da će u ovom slučaju hedžing fond odvojiti kreditni rizik od valutnog rizika tako što će hedžingovati valutni rizik. U stvari, ovo znači da investicija koju je načinio hedžing fond u kompaniju predstavlja dolarsku investiciju u Brazilu. Hedž proizvod dozvoljava da investitor transferše valutni rizik na nekog ko želi da učestvuje u obezbeđivanju njegove investicije od valutnog rizika, za određenu cenu. Ovaj hedžd fond stacioniran u New York-u treba da plati tom drugom investitoru kako bi on preuzeo na sebe izlaganje valutnom riziku, na isti način kao što bi platio bilo kojoj osiguravajućoj kompaniji kako bi se osigurao od nepoznatog ishoda. Na ovaj način, svetska ekonomija postaje više efikasna, zato što su oba investitora u mogućnosti da budu izloženi samo onom vrstom rizika za koju žele da snose eventualne posledice.

Kupovna opcija (call option) i prodajna opcija (put option)

Kupovna opcija je opcija koja vam omogućava da kupite akcije po određenoj ceni na ili pre određenog datuma. U ovom slučaju kupovna opcija je poput sigurnosnog depozita. Kada kupite kupovnu opciju, cena koju plaćate za nju, takozvana opciona premija, obezbeđuje vam pravo da kupiti određene akcije po specifičnoj seni, poznatija pod imenom ugovorena cena. Ukoliko odlučite da ne kupite akcije, jer vas na to ništa ne obavezuje, vaš jedini trošak je opciona premija.

Prodajna opcija je opcija koja vam omogućava da prodate akcije po određenoj ceni na ili pre određenog datuma. U ovom slučaju prodajna opcija je poput osiguravajuće polise. Sa prodajnom opcijom možete „osigurati” akcije tako što će te fiksirati prodajnu cenu. Ukoliko se nešto dogodi što će uzrokovati pad cena vaših akcija, i stoga „oštetiti” vašu imovinu, u tom slučaju možete primeniti vašu opciju i prodati akcije po „osiguranim” cenama. Ukoliko cene vaših akcija skoče, i nema „štete”, onda nema potrebe da koristite opciju, i još jednom vaš jedini trošak je opciona premija. Ovo je primarna funkcija navedenih opcija, koja omogućava investitorima da kontrolišu rizik.

Advertisements

Pomoć u odabiru budućeg zanimanja

Slika

U Kruševcu godinama najveće interesovanje vlada za upis u medicinsku i ekonomsku školu, a ankete pokazuju da buduće srednjoškolce sve više privlače i profesije iz oblasti bezbednosti, umetnosti i sporta. U donošenju konačne odluke pomoć im pružaju i stručne službe.

Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Kruševcu na posao čeka oko 16.400 lica, a šansu da do njega dođu najpre imaju profesori matematike i stranih jezika, farmaceuti, zubni tehničari, pekari, mesari i kuvari.

Iako godinama najveće interesovanje vlada za upis u medicinsku i ekonomsku školu, ankete pokazuju da pažnju budućih kruševačkih srednjoškolaca sve više privlače i profesije iz oblasti bezbednosti, umetnosti i sporta.

U donošenju konačne odluke pomoć im pružaju stručne službe u školama, ali i savetnici za profesionalnu orijentaciju i planiranje karijere pri Kancelariji za mlade.

Hrabri, humani i solidarni vatrogasci su pripadnici profesije koja poslednjih godina doživljava punu društvenu afirmaciju.

Vladica Stanković, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Kruševac kaže da bi neko postao vatrogasac-spasilac potrebno je da ima minimum 4. stepen srednje tehničke škole.

„Poželjno je da ima i C kategoriju da bi mogao u budućnosti da bude i vatrogasac-vozač-spasilac i da bude potpuno psihofizički sposoban da bi mogao da obavlja taj posao“, kaže on.

O ovoj, ali i profesijama policijskog inspektora i forezničara, govorilo se na prvim Realnim susretima u organizaciji Kancelarije za mlade. Cilj im je bio da se kruševački osmaci i maturanti, u neposrednom kontaktu, bliže upoznaju sa zanimanja koja smatraju najatrktivnijim.

„Rad u policiji mi se sviđa zato što je rad na terenu i fizički je posao. Ne trpim da sam u jednom mest, volim da sam u pokretna i taj posao mi se sviđa“, kaže Miona Miljković, osmi razred OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“.

„Odlučila sam se za fakultet zaštite na radu u Nišu, čula sam da je to isto traženi posao. Ja sam tehničar za visokogradnju.Nisam još odlučila koji smer ću upisati, ali sviđa mi se da budem i vatrogasac, videću“, kaže njena drugarica Ana Ivanović.

„Mislim da upišem saobraćajnu školu, smer tehničar drumskog saobraćaja zato što volim da budem saobraćajac ili možda u policiji da radim kao inspektor saobraćajni“, dodaje Sava Đorđević.

U Kruševcu do posla najbrže dolaze profesori matematike i stranih jezika, farmaceuti, zubni tehničari, pekari, mesari i kuvari.Realni susreti deo su projekta Profesionalne orijentacije koji mladima treba da pomognu da samostalno donesu odluku. Projekat realizuje Kancelarija za mlade, u saradnji sa Nemačkom agencijom za nacionalnu saradnju GIZ, uz podršku Ministartsva omladine i sporta i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Direktorka Osnovne škole „Knez Lazar“ u Velikim Kupcima Danijela Sekulić i regionalni koordinator projekta Profesionalne orijentacije kaže da su se nekada rukovodili, uglavnom time čime su se bavili roditelji, članovi porodice pa sada i deca upisuju to isto ili gde su krenuli drugovi i drugarice pa da se ne odvajaju od društva.

„Posle ovih modula samospoznaje deca na drugačiji način iskazuju interesovanja za određena zanimanja. Naši učenici tradicionalno se najviše interesuju za medicinsku i građevinsku školu, ali je primetno i sve veće interesovanje za saobraćajnu struku i zaštitu životne sredine, što prethodnih godina nije bio slučaj“, kaže ona.

Karijerni info kutak, osnovan pre godinu pri Kancelariji za mlade predavanja i radicionice u školama, deci pomažu da sagledaju sopstvene mogućnosti i detaljno se informišu o željenim zanimanjima.

Tamara Radojević kaže da želi da upiše školu za matematiku ili elektrotehniku.“Znam da matematičara nema nešto mnogo, a kažu da se i elektrotehničari traže“, kaže Tamara.

Vanja Rakić, koordinator Karijernog info kutka kaže da imaju i to na umu ako se neko obrati da mogu dati oodređene statističke podatke kako bi osoba videla između želja i onoga što je realno potrebno na tržištu rada.

Profesionalno usmerenje uskoro će odabrati oko 2.500 kruševačkih osmaka i maturanata. Odluku je, stručnjaci kažu, najbolje samostalno doneti, ali i podsećaju da se vremenom ona može promeniti, jer proces učenja i stručnog usavršavanja traje čitav život.

Jobs that require creativity and innovation co...

Volontiraj za Kruševac ONLINE

Web portal Kruševac ONLINE jedan je od najstarijih i najpopularnijih u gradu, ali i šire, kada su kruševačke teme u pitanju. Zvanično postojimo od 2005, ali u drugim oblicima Kruševac ONLINE živi više od 10 godina!

Za to vreme, stekli smo veliki broj vernih čitalaca, ostvarujemo mesečnu posetu od 15-20 hiljada različitih osoba, a najveću posetu smo ostvarili tokom izborne noći, jer smo bili jedini kruševački medij koji je rezultate cele noći prenosio uživo. Tog dana, posetilo nas je skoro 7.000 različitih osoba u roku od samo nekoliko sati.

Sajt je u svakom smislu potpuno nezavistan, pa i finansijski. Tokom postojanja sajta, za nas je pisalo puno naših sugrađana.

Danas, pokrećemo kampanju “Volontiraj za Kruševac ONLINE!

Da li ti želiš da budeš novinar?

Ako se amaterski baviš novinarstvom, možda to studiraš, možda si i profesionalac koji traži posao, Kruševac ONLINE može biti tvoj partner. Pošalji nam poruku na imagicds@gmail.com, predstavi se, ili nam i pošalji neku svoju priču, članak?

U narednom periodu, izabraćemo određeni broj novinara volontera čije članke ćemo objavljivati na sajtu.

Svaki članak će, naravno, biti potpisan imenom i prezimenom autora, a sve što tražimo je da priča ima veze sa našim gradom, te da je i lepo napisana.

Nisu bitne godine, nije bitno čime se trenutno baviš, bitno je da želiš da nam se pridružiš 🙂

Nikola sa 19 godina vodi tri uspešna portala,evo njegovih saveta za online biznis

Slika

Money Hand Holding Bankroll Girls February 08,...

Nikola Milošević, student Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, sa 14 godina pokrenuo je svoj prvi sajt o crtanim filmovima. Danas vodi tri uspešna portala koji mesečno imaju oko 350.000 poseta. Nikola savetuje svoje vršnjake šta je najbitnije kada ulaze u onlajn biznis.

Sve kreće od ideje

Mnogi kada pokreću posao preko interneta ideju traže u svojim interesovanjima. Iako je to najlogičniji put, ponekad nije dovoljno isplativ, pa je najbolje proveriti na specijalizovanim sajtovima, a Gugl ima jedan, šta je na internetu najtraženije, i izabrati nešto od toga. Potrebno je definisati tržište, ciljnu grupu.

Ništa bez saradnika

Nijedan sajt ne možete sami da radite, pa je potrebno okupiti grupu ljudi koji će pomoći u npr. pisanju tekstova. Ima mnogo ljudi koji su po ceo dan na Fejsbuku i na internetu. Oni će želeti da rade i besplatno, ali čim sajt počne da zarađuje, vlasnik sajta trebalo bi, bar simbolično, da počne da plaća saradnike.

Strpljenje je neophodno

U prvih nekoliko meseci, ponekad čak i mnogo duže, na internetu se ništa ne zarađuje. Moja firma je za dve godine zaradila oko 90 evra, ali to je nešto što ne treba da obeshrabri sve one koji kreću u onlajn biznis, jer je za to uvek potrebno vreme. Najvažnije je da svi oni koji se upuste u posao na internetu unapređuju svoje sajtove, da uvek imaju dovoljno strpljenja i da ne očekuju velike zarade odmah i sad.

Novac nije problem

Ono što je prednost onlajn biznisa je to što su minimalna ulaganja stvarno minimalna. Za veb-adresu potrebno je oko 10 evra godišnje, a za hosting, server na kome se nalaze fajlovi na sajtu, dovoljno je 20 evra na godišnjem nivou. Većina programa može da se skine besplatno, a najbitnije je imati program za obradu slika i program koji fajlove aplouduje sa kompjutera na sajt. Ja nisam mnogo znao o pravljenju sajtova, ali sam radio deo po deo, učio preko interneta i napravio tri sajta koji imaju oko 350 hiljada poseta mesečno.

Uključiti se u zajednicu

Moji saradnici i ja posećujemo mnogobrojne konferencije i seminare na kojima stičemo dodatna znanja, ali i veze, poznanstva, a samim tim i nove šanse za nove poslove. Na internetu postoji konkurencija, ali mi jedni drugima pomažemo koliko možemo, jer to što će neko da ode na jedan sajt ne znači da neće da postei i drugi a sličnim sadržajem, ukoliko su oba podjednako dobra.

Dinar sutra u porastu

Slika

Dinar će sutra ojačati za 0,1 odsot ili 14 para, tako da će zvanični srednji kurs biti 111,7551 dinara za jedan evro, saopštila je Narodna banka Srbije.

Dinar će preme oslabiti za 0,3 odsto na mesečnom nivou, a za 0,1 odsto na godišnjem nivou.

Indikativini kurs dinara prema dolaru je 86,9825 i za 0,2 odsto je jači u odnosu na prethodnu vrednost.

Srpska valuta je u odnosu na američku slabija 1,7 odsto nego pre mesec dana, a 2,4 odsto nego pre godinu dana.

English: National Bank of Serbia Српски / Srps...